Ne,ne reci ništa,
ništa ne govori,
moje umorno srce
još tihim plamičkom gori,
još se ugasilo nije
i šapatom ti tiho zbori,
pusti ga da pati,
jer me čežnja mori.
Svakog dana
suza lice kvasi,
biće tako
dok se plamičak ne ugasi.
Zato ćuti,
ništa ne govori,
pusti plamen
da još malo gori,
ne otvaraj srcu rane
kad i sama znaš,
da poslednje broji dane.
Dok je bledi mesec sjao te strašne kobne noći, otišla je tiho k’o sena sklopivši svoje umorne oči. Otišla je nemo i tiho i nije ništa rekla, već samo k’o iskra,iz oka njena, Bistra je […]
Kada se jednog dana desi da mi neko sunce ukrade, i kad nestane svake nade, iz naše skromne bašte, na moju humku cveće donesi. Nemoj plakati,već osmeh mi pokloni. Nad humkom mojom sveću upali u […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar