Boga moli majka Milica:
,,Bože, dragi, ja te sada molim,
sačuvaj mi decu svukoliku,
daleko su od rođenog doma;
daj im zdravlja i održi na okupu
i zaštiti od nečistih sila”,
pa ispusti dušu pravedniju.
Boga moli, al’ ga ne izmoli.
Bog se, dragi, na dobro okomi
i uze joj sina Dobrivoja,
prosto biće, dušu anđeosku.
Davna želja i zavetna beše,
da za Vidovdan ide na Kosovo
i poseti stradalni Gazimestan,
gde junaci silni izginuše,
al’ ne ode, već i sam nastrada.
Sudba ljudska, da je Bog ubije.
Da je sreća dala, il’ nesreća,
da za Vidovdan ode na Kosovo,
on bi svoju želju ispunio.
Vidovdane, srpski sveti dane,
sudnji dane srpskijeg junaka,
gde je Srbin sreću izgubio,
ti nebesnim oreolom sjajiš;
što postade srpsko stradanije,
srpska sudba, kosovska grobnica?
I ovo je neko znamenije!
Ostavite komentar