Neprijatelj

Jovan Dučić

Moj neprijatelju sa dva oka žarka,
S nožima u otrov zamočenim, gde si?
Ti pred čijim duhom padne svaka varka,
I o štit čiji se razbiju svi besi!

Lepi, silni, grozni! željan sam te i ja,
Da baneš pod maskom druga ili gosta;
Da takav, polu-bog, polovinu zmija,
Vrebaš me kroz lišće i čekaš kraj mosta.

Da mi misli znate jedini bog i ti;
Da te za leđima osećam, na miru;
Da ni reč ni pogled ne mogu ti skriti;
Da znaš gde je otvor na mome panciru.

I moja noćišta, i pratnja na drumu;
I moj trag na pesku, i moj sen na zidu;
I kao što ljubav zrači jednom umu,
Da svirepa mržnja svetli tvome vidu.

Osvajač, zločinac, i heroj međ’ nama,
Da te slave ljudi i nude se žene;
Tvoj brod da s velikim zlatnim katarkama
Pun sjajnih horova prolazi kroz pene.

Da mog boga mrziš jednom mržnjom holom,
Da se gnušaš moje mudrosti: i blažen,
Da moju oštricu hvataš rukom golom;
Da znaš da ću biti ismejan i zgažen.

Nek’ se samo jedan s raskršća široka
Vrati sa krvavom rukavicom: hodi!
Moj neprijatelju s dva velika oka,
Svi puti su prazni i mrak je na vodi.

Da te vidim, strašni! Gluhe su mi noći
Bez tvojih koraka: večno, neprekidno,
Bez tebe ću biti bedan i bez moći,
Mali, i unižen, i pobeđen stidno.

Jovan Dučić

6

1 komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*