Veselo je proleće,
veselo je cveće,
veselo je, veselo,
kud se Vesna kreće.
Vesnici su veseli,
oni sreću dozivaju,
radost i srce proleću.
Vesela je haljina
po njoj bela ruža,
Vesna gordo korača
grlo pesmu pruža.
Po livadi zaigralo
mladalačkim žarom,
ono cveće mirisno
i zelenom travom.
Razleže se pesma
i doziva mila,
glas se čuje nežan
iz Vesninog grla,
a darovi proleću
iz Vesninog krila.
Šuma tiho šapuće
javljaju se pupoljci,
vrlo brzo ovamo
i cveće će doći.
Vesna nežno korača
i ostavlja traga,
kuda Vesna prolazi
to su mesta draga.
Ta divljina pitoma
i Bogu je draga,
mnogo voli Vesnu
i prolećnog dara.
Vesna milo poziva
i šapuću mravi,
tako sija sreća
u zelenoj travi.
Vesnu obožava
i nju mnogo prosi,
ona svoju mladost
dariva samoći.
Zašto, mila Vesna,
i o čemu sanja,
ko ti srce istrgo
još od mladih dana¬?
Ostavite komentar