Nedostaješ među ljudima
Samom sebi
Odbačena senko
Pod veštačkim svetlom
Navečerje razdanjuje
Misli čovekove proste
Krčag pun grehova
U grču ruke
Ljudska ti nemoć hrli
Očima ka plavom bezdanu
Ponizna spram smrti života
Molitvom vapeći za kišu
Da spere vatru vremena
Sa voštane figure svoje
Jesen u mislima uveliko cveta Koga briga šta nanosi bore ovom licu Razuzdano vreme ore nove brazde Govorili su stari „koža sve pamti“ Žigosano telo prelijem medom Pozdravim stariju sebe za još jedno jutro Da […]
Kada bih razmišljala o svetu U kojem živimo Setila bih se razloga Zašto sam plakala na rođenju Vazduh kradem od sveta Posmatram svakodnevno ljude Ali retko viđam čoveka Udaram barikade duhom Jer ne nudim ono […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar