Lažna cesto, nevesto. I pseto…
Svi troje smo umorni od rana.
Oči sluge tamnih četinara.
Teških dana, naravi i jarma.
Crvene mi stope poput nara,
pa kad gazim trag za sobom vodim.
Misli moje i svakakve slutnje
da obesim sužnje i uporne.
Lakše bi mi da koračam bilo,
ne bi mi se ni jelo ni snilo.
Pa bi pseto ispred mene išlo,
ko do sada ni treslo ni krilo.
Na poljima još krvi osta u prahu zemlje satrta i u korenima mnogih izdanaka mladih. Rađa se sa suncem duh starine i postojanja večnog u vremenu što ga nekad’ davno gradih… Na poljima još vetar […]
Zatrepti mi pogled u brzini. Kolodvor je prepun, a jedni se za drugim spremaju na odlazak. Ljudi… Vozovi… Sve sam ih sanjao. Znam kamo su krenuli i kuda će stići. Blago njima! Toliki vidik i […]
Zadnji je čas da se kaldrmom kao nekad nanovo zanjišu tragovi pijanih cipela. Videle bi bezličje okolnog smetlišta. Čule škripu, jauke i plač usnulog meseca. A gnev, u mimohodu Skadarskom ka Dorćolu, budio bi iz […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar