Prazna soba stane da reži
Uvučem se u svoju kožu
Tavanica stane da skiči
Hitnem joj jednu kost
Uglovi stanu da kevću
I njima hitnem po jednu kost
Pod stane da zavija
hitnem i njemu jednu kost
Jedan zid stane da laje
I njemu hitnem jednu kost
I drugi i treći i četvrti zid
Stane da laje
Hitnem svakom po jednu kost
Prazna soba stane da urla
I sam prazan
Bez ijedne kosti
U stostruki se odjek
Urlika pretvaram
I odjekujem odjekujem
Odjekujem
Zagonetno mrko Lice zemlje Ponoćnim prstima Jezik večnog podneva Govori U zimnici uspomena Iznenadnim svitanjima Proklija Sve to zato Što mu u srcu Sunce spava Vasko Popa 3
Gde mi je mir Neprobojni mir Gvozdena jabuka Teme mi je stablom probila Glođem ga Vilice sam oglodao Lišćem me okovala Brstim ga Usne sam obrstio Plodovima me usijanim tovi Točim ih Mozak sam rastočio […]
Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U malom našem stanu. Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali. Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nežno preko praga prešle. […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar