Nadvila se iznad pogleda njenog
pesak sitno klizi miluje nago telo
žena pred pustinjom stoji ukopana
ništa ne govori, dina od nje kip stvara…
Peščana oluja savija krhka ramena
titraje prekida slast mošusa bela
širi pustinjom lepota dodira vrela
upletena svilom, svetluca sena
Dodir jagodica osvaja svaku poru glatko klizi požuda
Kipeći vazduh opija mekoćom usana
vreo dah dina ispušta, lomi se poslednja brana
tvrđava pada, kula razrušena
žena nebranjeno carstvo predala
slopala mala trag ostavlja
dina mećavom peščanom osvaja
gladna želja nežno peščanu dinu pogledala
guta vrtlog jako, uspinju se pogledi
čednost mirisom pustinjom blješti
pršte drhtaji,pomračenje svesti
dina svetluca usijanje sledi
Vrelina obuzeta ritmikom srca
trepere izdisaji zadrhtao glas jeca
dina zadovoljno širi peščane zene
u njima se ogleda lice boginje blažene…
Tvorac lepote kip stvara na suncu
koža pamti boje razlivene
pustinja tišinu prizove, zaustavi vreme
dina večnošću ovenča lik žene…
Gordana Kocić
03.09.2022.
Ostavite komentar