Izvorište usana kapi mednim sladom
najezda vreline izdiše glad zore,
otvara prostore dubina strasti
upaljena vatra žari utrnule drhtaje
uzdah, obasipan čežnjom boji boli
dah ubrzan naletom vetra srce lomi,
zdrav razum kida opojan glas koji moli..
Anđele spavaj čuvaru snova,
Neka se prepliće noć crna i rujna zora
ostaće budne uspomene osvetljene sobe
pamtiće se reči uzburkano more
ostaćeš svetionik koji obasjava moje prozore
Živi sećanje Anđele…
Umeo si obuzdaš sve moje nespokoje…
Anđele, spavaj čuvaru snova
želja od utrobe blažene sokove stvara…
Spavaj ispod nebeskih krila
moja te bit od svih zauvek sakrila
čuvam sećanje i sjaj očiju plavih…
Dok dišem nosim u dubine sve tvoje:
osmeh, Blaženo lice, nosić i guste obrve moje!
Ostavite komentar