Iza šuma, iza gora, iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
– opet noćas tebe čeka čudna neka zvezda plava,
zvezda prava.
Čak i ako ne veruješ, probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš, ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš i sačuvaš kad se vratiš.
Ali pazi:
ako nije sasvim plava, sasvim prava,
mora lepše da se spava, da se sanja do svitanja,
mora dalje da se luta,
– tristo puta, petsto puta,
mora druga da se nađe… treća… peta…
mora u snu da se zađe na kraj sveta
i još dalje iza kraja – do beskraja.
Mora biti takve zvezde.
Šta se čudiš?
Pazi samo da je negde ne ispustiš dok se budiš.
Pazi samo da se negde ne izgubi,
ne povredi.
Takva zvezda u životu mnogo znači, mnogo vredi.
Ja ti neću reći šta je ova zvezda plava,
zvezda sjajna.
Kad je nađeš – sam ćeš znati.
Sad je tajna.
Meni se pjesma sviđa,bukvalno je predivna!
Lepa pesma mi smo je danas učili ali nismo dobili još knjige sve za šesti razred pa moramo preko interneta da gledamo🙂
Predivna pesma našeg Mike posvećena fudbalskom klubu „Vojvodina“(što ne zna svako:))!A svako treba da ima neku svoju plavu zvezdu koju će voleti kao Antić Vošu♡
Kakva pesma. Pesma koja govori o tome da nadjemo sebe. U sebi. A najbolje se nalaze stvari u sebi, kada se sanja. A ako to nije ono sto trazimo, moramo da sanjamo jos jace, i jos duze 🙂 ma, prelepa pesma. Mika Antic nas je ucio i cinio da budemo ljudi i da budemo svoji. Da budemo najbolja verzija sebe.