Još jedan dan na jezeru!
Prošlo je podne i sunce je već užeglo.
Smestih se u hladu divlјeg kestena, da utonem u misli svoje i napišem još jednu pesmu.
Dok sunce po jezeru zrake rasipa i talasi šume i zaplјuskuju obalu, zapahnu me dah svežine jezera.
Sasvim slučajno spazih te!
Išla si obalom i zastala.
Pogledala si i nasmejala se.
I ja zastadoh i prestadoh da pišem.
Samo sam stajao i gledao i, radoznalo, pitao se:
,,Devojko, odakle te poznajem”?
Crna kosa ti je, bila, raspletena, a razdelјak, beše, zamršen.
U laganom hodu ušla si u vodu i zaronila nekoliko puta.
Izašla si, obukla se i otišla.
A ja sam, i dalјe, stajao i gledao!
I ne priđoh ti. Ne znam zašto.
Ne izustih ni reč. Ne znadoh.
I pesmu ne napisah. Zaboravih.
Dan izmiče i sunce je na zalasku.
Uzimam svoje stvari i odlazim, i dalјe, pitajući se:
,,Devojko, odakle te poznajem”?
Ostavite komentar