Pomisao

Ana Milivojević

Mrzim pomisao da ti se ponovo vraćam,
Ali zato ti se bacam u zagrljaj koji skupo plaćam.
Mrzim što sam slaba na tebe,
I što ne umem da sakrijem osećanja,
I uvek tvoja ista obećanja.
Da priča koja se mesecima vrti da ćeš se promeniti,
Da ću se promeniti.
Ali na kraju oboje podležemo strastima,
I bar na noć sve je drugačije, lepše,
Kakva greška, tokom noći nema greške.
Mrzim pomisao da ti se ponovo vraćam,
Iznova i iznova pored svih tvojih mana,
Bez i malo blama.
Kriva sam sama,
Zato mi sada u duši vlada tama.
Jer kad nešto ne ide ti pusti neka ide što dalje,
Bol neće baš večno da traje.
Znala sam to i tada ali tako mi je bilo lepše,
Da se zavaravam i uspomene stvaram…
Uspomene koje me sada ubijaju pa ne mogu da spavam.
Mrzim pomisao da ti se ponovo vraćam,
Isto mesto, isto vreme,
Isti završetak večeri ne rešivši probleme.
Isti blentav osmeh na mom licu,
Zaljubila se do ušiju i od sreće bih poletela za koju sitnicu.
Pomisao neka sad mi je daleka….
Tebe neko čeka.

Ana Milivojević

1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*