Prerano zima u svoj jaram me upregla,
polјane bele, sneg o prozore prhti;
koračam tromo, hladnoća me stegla,
zubi cvokoću, a koleno drhti.
Kroz prozor gledam, uz maleni breg
prolaznik jedan sve teže korača;
za vrat mu prhti zavejali sneg,
napred bi hteo, a nazad se vraća.
Žgaram peć, veselo igraju plami;
kroz smrznuta okna večeri blede.
S pažnjom zavijam cigaru, a potom mamim
mačka, da u krilo mi sedne i zaprede.
Plahe sjeni su iz noći isplivale i stale plesti svetlosti mrežu. S zlatnim takama zoru su prizivale i svojim nitima do sunca sežu. I jutro ovo radosti je dalo, pa je igru malu priuštilo sebi. […]
Jesenji dani u mom selu su vlažni i tmurni. I noćas celu noć kiša pada i moje srce je zbog toga tužno. Već dugo ne dolazi san na oči i ja ću je, po svemu […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar