Samo smo trag u beskraju.
Lepota u prolazu, izgovorena
reč iz prikrajka. Jedna tačka u
svemiru, ljudsko srce u lavirintu
betona i čelika.
Ljubav usmerena šablonima,
izdaja po uglovima. Strahovi
i nesreće u oreolima, patnje
u maglama. Stalni u prirodnim
promenama i dobima.
Dva bljeska, polovina jednog
dana. U jednom delu jedinog
veka, nikada dovek… ČOVEK
Ako sve ovo jednom prođe, a moralo bi, voleo bih da mi april zamiriše. Da zapevaju ptice moga luga, kao nekad, tiho, tiše. Ako sve ovo jednom prođe, a moralo bi, želeo bih da mi […]
Nekada si kao vetar, izbistriš moj pogled, odneseš mi zablude. Doneseš kišu plahu, natopiš sve moje raspukline i isposte. Suncem me pomiluješ kada sivila prođu. Razneseš, rastopiš, zagreješ, ušećeriš. Postaješ navika koje se ne mogu […]
Negde sam pogrešio, nekom sam se koraku prodao, nekom pogledu usprotivio, nekoj savesti račun položio. Negde sam pogrešio, neku sam tišinu prećutao, neku istinu pod otirač laži sakrio, nekom’ sam krila slomio. Negde sam pogrešio, […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar