Dok sam bio mali svi su mi govorili
da ne valjam ništa, al’ u šali.
Onda me malo po glavi tapnu,
„pametnice moja baš si pravo zlato“.
Oko moga nosa bila je dilema,
ponekad postane strašna sirena.
A gde su mi mama i tata,
hoće li uskoro doneti brata?
Baba i deda skaču od sreće,
eto ga još jedno malo meče.
U zagrljaj svi smo pali,
i tako u večnost stali.
Vetar se lagano prepleo, kroz guste vrbove grane, dok se u smiraju dana, ogledaju u vitkosti zgodnoj. Dole, niz polje zricano, osluškujem lagani klepet, pojanje glasova pšenične horde, ples u dvorani što klas sroči. Očas […]
Odakle da se vinem međ zvezde sjajne, osetim i upoznam bezbrojne tajne? Gde da se izgubim u ove kasne sate? Recite mi mesto, da dohvatim oblake. Kao dete pitah mnoge, ove reči čudne, a oni […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar