Dok sam bio mali svi su mi govorili
da ne valjam ništa, al’ u šali.
Onda me malo po glavi tapnu,
„pametnice moja baš si pravo zlato“.
Oko moga nosa bila je dilema,
ponekad postane strašna sirena.
A gde su mi mama i tata,
hoće li uskoro doneti brata?
Baba i deda skaču od sreće,
eto ga još jedno malo meče.
U zagrljaj svi smo pali,
i tako u večnost stali.
Ostavite komentar