Zar grešnik najveći da budem,
da ne pokleknem Ankirskoj lepoti?
Pa da budem pusti jad i čemer,
Bezbožnik pravi, daleko prastari.
Kako bih sebi to da dopustim?
Oprosti mi blažena, oprosti mi,
što sagrešik na pomisli toj.
Usliši me zamisli svetoj, ka njoj.
Odakle da se vinem međ zvezde sjajne, osetim i upoznam bezbrojne tajne? Gde da se izgubim u ove kasne sate? Recite mi mesto, da dohvatim oblake. Kao dete pitah mnoge, ove reči čudne, a oni […]
Dok sam bio mali svi su mi govorili da ne valjam ništa, al’ u šali. Onda me malo po glavi tapnu, „pametnice moja baš si pravo zlato“. Oko moga nosa bila je dilema, ponekad postane […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar