Umesto kapi nebo je u ruci,
u tački jednoj, gde vreme stoji.
S’ vetrom prkosno sjurilo se,
dok dudovi lepršaju u gorčini.
Oblaci tminu, štošta donose.
Otkinuše i jedan svetli dan.
U imaginaciji ljudi su tvorili,
zaboravljajući se, živeći san.
Neviđeno postaje ustrajno,
časovi se lagano kradu,
u slasti neretko gube
u neredu silnom pronalaze.
Ostavite komentar