Odakle da se vinem međ zvezde sjajne,
osetim i upoznam bezbrojne tajne?
Gde da se izgubim u ove kasne sate?
Recite mi mesto, da dohvatim oblake.
Kao dete pitah mnoge, ove reči čudne,
a oni me gledaše, počeše da ljube.
Jedni mi pričahu o večnome putu,
ljubavi kao beskrajnom kaputu.
Drugi mi rekoše idi ka dobroti,
a samim tim i svrsishodnoj lepoti.
Treći mi govorahu o mašti,
knjizi i znanju, kao vaspitanju.
Četvrti mi kazivaše o radu,
kao saznanju i opštem obrazovanju.
Tajna je ono što pokreće čoveka,
raznolikost svakoga puteljka.
Kao dete slušah nemo, ove reči čudne,
a oni me gledaše, počeše da ljube.
Meni ne bi jasno iz početka,
sada im hvala, bez izuzetka.
Ostavite komentar