Putniče, ko si ti?
Što lutaš drumovima ovim,
kraj žitnih polja sred ravnice ove
i pogled ti stremi ka brdima onim?
Ja sam, dobri čoveče, ja sam
iz jednog malog mesta prognanik,
umorni putnik i pesnik svog srca!
Prolazim ovuda s dobrim namerama;
život se poigrao sa mnom,
pa sad lutam drumovima ovim.
Umorni putniče, zastani!
Noge su ti umorne i koraci su teški.
Šta tražiš u one daljine
i stalno gledaš u planine one?
Ja sam, dobri čoveče, ja sam
iz jednog malog mesta prognanik,
umorni putnik i pesnik svog srca!
Voljeni me ostaviše davno
i napustih svoje mesto malo;
i ja sad moram, dalje, svojim putem.
Umorni putniče, zar moraš ići?
Sunce je visoko i već je užeglo.
Raširi ruke sred ravnice ove,
gde postoji neko ko je tebi drag!
Zar po ovom sjajnom suncu zanavek bi hteo
u neki drugi kraj za planine one,
gde nesigurnost vlada i pravda ćuti.
Slobode, tamo, nema i ničeg nema.
Tamo vlada tuga, nemir i zali,
moćne sile i zlobni ljudi,
gde se čuju vapaji naroda tvog.
Tiranin, tamo, nedužnom sudi.
Ostavite komentar