Domovino moja, oprosti!
Oprosti što napustih dom svoj!
Znaj da će me to zauvek bosti,
što tuđin strašni je čuvar tvoj.
Dođoše poput gosta nezvana,
da pokvare ovo naše divno leto;
da zgaze što se zgaziti može
i unište ovo naše mesto sveto.
Možda će ti reći da te vole,
da svima isto žarko sunce sja,
al’ zemljo moja, znaj da lažu;
ne može te tuđin voleti ko ja.
Domovino moja, ja te volim;
svaka stopa moja ljubavlju odiše.
I kad budem bio daleko od tebe,
ja te mogu, samo, voleti još više.
Negde u tišini misliću na tebe
i nosiću sa sobom bol tvoj.
Oprosti, oprosti zemljo moja,
što tuđin strašni je čuvar tvoj!
Ostavite komentar