te knjige niko ne čita
radove odavno niko ne gleda
zidam kristalne lomljive kule
držim časove virtuelnim đacima
jogu radim samo u mislima
manjkom se borim sa viškovima
ciklična smenjivanja bez ciklusa
tanak led preko zemlje
i sve propratne pojave
ništa se nije promenilo
i sve se menja
koža se tanji
zajedno sa entuzijazmom
i sve se koncentriše
i konvergira
vodi ka jednoj
jedinoj tački
te beskrajne usamljenosti –
every man is an island
Posle okeana jezero, Jezerce, takoreći Nema uragana, Tek poneka manja oluja. U vodi sam opet lepa- Prerogativ zadovoljstva Uhvatim i sad pokoji pogled Nedostaje mi čak pomalo silno buljenje (Ne i skaredna dobacivanja) I tako […]
Želela bih (opet) da se otisnem Bez frtutme i nervoze Koji prate pripremu za svaki put Praznih kofera, prazne glave, Da ne ponesem ništa Čak ni samu sebe- Bar ne onaj negativni deo Da obilazim […]
Daj svaki put paru Na gomilu Ili, još, bolje, Ne daj ni pet para za svaku Stvarnu ili uobraženu Nanetu ti nepravdu, Nepravilnost ili (loš) postupak, I bogat si čovek Od iskustva Koje mnogo košta […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Nadahnjujuće, uostalom kao i celokupan Oliverin opus