Čudesni svitac

Dobrica Erić

Kad u tihe letnje večeri

zapali polja svitaca roj

znaj da među njima treperi

i jedan koji je samo tvoj.

 

Treći… sto treći… hiljadu treći

broj tako sve dok pšenica zri

Tvoj svitac mora biti najveći

i najsjajniji, kao i ti.

 

Iako te on verno prati

kroz tamno polje i gusti gaj

ti nikad nećeš prepoznati

njegov miris i njegov sjaj.

 

Možda ti baš sad prođe kraj lica

misleći da je suncokret žut

Da ti nije tog tajnog svica

ti nikad ne bi pronašo put.

 

On samo za te sjaji u noći

i samo zbog tebe postoji, znaj,

ali ti nikad nećeš moći

da pružiš prst i kažeš – taj!

 

Ma gde budeš svijao gnezda

ma gde god te odneo ptičiji let

u mnoštvu drugih, livadskih zvezda

svetleće i on ko zlatni cvet.

 

Kad god te njihov sjaj zagolica

videćeš majku i rodni kraj

Svako srce ima svog svica

svoju livadu, reku i gaj!

Dobrica Erić

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*