Na peskovitoj padini nišu se tuje;
Pod njima bujni mravinjaci,
Često, ovuda, nečujni koraci
Gluvih noći do kolena gaze,
A koji put, kad dunu oluje,
Zelenom dolinom, sve do planinskog ždrela,
Glas neke kobne ptice zoru pomračuje.
Neki krupan, crveni cvet
Raste ispod mrkih senika,
Kao kandila šumskom bogu.
Sa tog sam brega, davno, odlutao u svet,
Te ne znam dal i još u kojoj brezi
živi slika
Mog prozeblog detinjstva,
Svetačkih i bosih nogu?…
Nije u pitanju providna tajna koju verglaju jevanđelja: Ljubi svet! U meni je ogledalo svih ljubavi. I nije stvar u tome da li sam nov ili star, No uzbuna bela kao cvet: Postići harmoniju čije […]
Noć me ta u mladosti stiže, Pa mi u srcu spava da ne ozebe! Videste li pseto koje čovek tera od sebe, A ono mu i dalje ruke liže? Sa mnom je tako: mogu i […]
Bejah tada admiral Među katarkama na kojima bukti po jedan meteor, Imađah samo jedan šal, Cipele stare I pod skutom paket sanja, A južni vetrovi, ko španske gitare, Obmotavahu moja putovanja. O to čudno i […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar