Uvijeno srce sniva
kad je bila topla zima,
sijalo je sunce svuda
poljanama i grudima.
Šta se strefi posle svega
te nestade zimska žega
i sad zebnja obasjava
kad nastupi letnja lava.
Ostala je uspomena
da ranjeno srce nina.
Pukla čaša srca slama
ljuta guja u nedrima,
uvija se, dušu steže,
kao šalom misli veže.
Šal dugačak, puno šara
uspomena to je stara
greje telo, dušu ledi
umori se, pogled sedi.
Glava klonu, noga kleca
do juče smo bili deca,
ljubav moćna, ona mlada
šal šareni darivala,
mladost prođe, al’ šal osta,
računi se brzo svode
kao da je ljubav bila ovde.
Usred srca na poljani
gde procveta božur plavi,
božur vene, duša jeca
a iz grudi beži sreća.
Šta ostade u grudima,
beda, tama, nesanica,
ka večnosti telo baca.
Telo vene, duša neće
ka pučini da se kreće,
sve se nada da će doći
pruža ruke u samoći.
Želja jaka, ruka suva
šal šareni da sačuva.
Ostavite komentar