Golem i mračan, neveselo Stoji, bezimen kao travka; U njemu huči gorsko vrelo, I noću prespi jedna čavka Usamljen večno, strašna grmen, U prvi sunčev trenut sjanja, Niz ozarenu baci strmen Crni sen svoga očajanja. […]
Padaju sutoni prvi plavi, I zvezda već zrači sa rečnog dna. Zasipa s topola mir po travi. . . Anđeli veslaju barke sna. Nestaje i s danom deo mene, Putima neznanim kud i sve. . […]
Kad minu mesec žut za kosama, Tada s nebeskih crnih ledina Kao kap pade ta reč jedina: Tad pojmih šta je moja osama. . . I pojmih, kao otet čarima, Šta znači strah moj među […]