Noć

Padaju sutoni prvi plavi,
I zvezda već zrači sa rečnog dna.
Zasipa s topola mir po travi. . .
Anđeli veslaju barke sna.

Nestaje i s danom deo mene,
Putima neznanim kud i sve. . .
Lagano, kao što i cvet vene,
Umiru jeseni hladne, zle.

A kad u trenut neki kasni,
Sve stvari zažele zadnjeg sna –
Pred kim će poći da negde zasni
Ledena zvezda sa rečnog dna?

Jovan Dučić

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*