Padaju sutoni prvi plavi,
I zvezda već zrači sa rečnog dna.
Zasipa s topola mir po travi. . .
Anđeli veslaju barke sna.
Nestaje i s danom deo mene,
Putima neznanim kud i sve. . .
Lagano, kao što i cvet vene,
Umiru jeseni hladne, zle.
A kad u trenut neki kasni,
Sve stvari zažele zadnjeg sna –
Pred kim će poći da negde zasni
Ledena zvezda sa rečnog dna?
Leteti, leteti, leteti visoko, Neznanom prostoru kao starom drugu, Vitlati se kao omađijan soko, I umreti, sjajan, u sunčanom krugu. Čuti samo zamah svoj u prostorima – Muziku svog krila! I na samom kraju, Svoj […]
Nikad ne znam kud će nova pesma hteti, Novoj sreći ili bolu stare rane; Da kao molitva u nebo poleti, Ili kao kaplja otrova da kane. Samo čujem poklič u dnu duha svoga, Kao vest […]
Koračaše nema, hladna, pored mene, Bez srebrne suze u mutnome oku; Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene, Padalo je veče na vodu široku Stare jedne reke. Njen je korak bio Kô korak samoće, […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar