vojislav ilic
Poslednji gost
Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema, Osim krčmara starog, što zguren kraj toplog plama Pretura debelu knjigu. Na polju mrtvilo vlada, I sitna kišica sipi i gusta caruje tama! U tom se kucanje […]
U spomenicu
Kad poteče mladost, što nas služi sada i pokida život sve žice veselja, kad nas borba smori i nevolja svlada, i nestane davno mnogih prijatelja — kad jesenji vetar s nepogodom dune, i tajni se […]
Razgovor male srbadije s otadžbinom
Otadžbino, majko moja, I dedova mojih slavni’, Dokle stižu krila tvoja I pitome tvoje ravni? Pokaži mi međe svoje, Tvoje gore, reke tvoje. „Od Budima, do Soluna, I gde Timok zlatni stiže, I gde šumi […]
Anđeo mira
Noć duboka vlada, i sve živo spava; Na starome tornju ponoć otkucava. I u tom času sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina. Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga […]
Zimsko jutro
Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski, trščani krov. U daljini gube se breze I kruže vidokrug tavni. U selu vlada mir. Još niko […]