Kad poteče mladost, što nas služi sada
i pokida život sve žice veselja,
kad nas borba smori i nevolja svlada,
i nestane davno mnogih prijatelja —
kad jesenji vetar s nepogodom dune,
i tajni se odjek zahori u miru,
znaj: to ječe moje pokidane strune,
to udara prošlost u srebrnu liru.
Vaskrsne li tada naše mlado doba
i doleti spomen sa veselim zvukom,
ti se blago nasmej na verima groba,
i svega se seti i omahni rukom…
Zašto ćutim, šta je, ako ljubav nije, Al ako je ljubav, Bože šta je ona? Ako je dobra, zašto je zlu sklona, Ako je zla, zbog čega slatka mi je? Gorim li od sebe, čemu […]
Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski, trščani krov. U daljini gube se breze I kruže vidokrug tavni. U selu vlada mir. Još niko […]
1. Slobodna zemljo, po kojoj se krećem, Slaviću tebe uvek, ko i sada, I tvoja polja, okićena cvećem, Gde pasu tvoja sviloruna stada. U tebi vlada red i blagostanje, Pa i tvoj narod naravi je […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar