Kako može biti da je sada laž,
ono što je bila istina?
Neumivena, izborana,
smotuljak izgubljenih snova.
Ma , ni pijana ne bih pričala o njoj.
A kad bi najzad otvorila oči?
Bila bi ona sad kao podmukla
prelepa maćeha.
Pomislih da sam ti još
nežna uspomena.
Vrt je to sada bez cvrčka,
smotuljak dronjaka iz kog
se i miris cveća povukao.
Ne mogu da poverujem da smo sada
dvoje otuđenih ljudi. Kakva zamka!
Da. Samo u tome se možemo složiti.
Ona je bila igra i velika zamka za igrače.
Bio je to dobar meč. Ja ipak od te igre
nikada ne bih otišao.
Znam. Ti bi se igrao…I igrao…
Sve dok je ne bi pretvorio u bednu stoperku.
Upozorava me moje ludo srce da je uzalud
s tobom prizivati razum.
Da. Uzalud se i ona mazno svlačila.
Uvek skidajući nevino, stidno, deo po deo
baš kao što to i čini samo ljubav.
Vidim da sam tragao za patnjom.
Toliko godina želeo naš susret.
U novom sve je novo.
Marica Lukić
(knjiga Probuđene rime)
Ostavite komentar