Stigla je vest do mene,
da je panter crni na slobodi.
Probudiše se stare sene
lepi dan presta da mi godi.
Hrabrost, što se godinama teče
poče da me napušta u trenu.
Slepo oko, ponovo da peče.
Hladnoća u pleksusu krenu.
Vežbama uprkos, naviraše sećanja,
na zver crnu kako dolazi.
Na stadione, skupove, većanja.
Ne pitajuć, međ žrtve zalazi.
Prirodno, kao da je ništa,
okom žutim kao ulje,
bira i odvodi do bunjišta
nekoga iz naše rulje.
Ponovo je ovo na slobodi.
Koža mu mišićava, glatka i crna.
Očnjakom da grabi i odvodi,
jedinke slabe kao zrna.
Ali, crni sada mene zna.
Možda me već traži,
meta sam mu samo ja.
Sklonište od mase više ne važi.
Ostavite komentar