U taj mah smeniše se dan i noć.
I prošla je ona, lepršava sva.
O kako sam čudnu dobio tad moć,
jer nežno me gledaše njena oka dva.
U taj mah se javi vetar prolećni.
I noć više ne beše onako nema.
Okrenuh se za njom, prosto moleći
ga, da mi vrati miris njenoga parfema.
U taj mah se trgom prošetaše svirci.
I znam da je volela baš tu baladu.
O sve bih, sve bih dao toj čarobnoj dirci,
da je uvek drži tako veselu i mladu.
U taj mah se nasmeši i stade pokraj puta.
I opet me gledaše onako milo.
Nije nam trebalo više od minuta,
sve se tako brzopleto zbilo.
Sviraju nam sada isti oni svirci.
Istu onu staru prelepu baladu.
I sve sada dajem toj čarobnoj dirci,
da je uvek čuva tako veselu i mladu.
Ostavite komentar