Ti si bila… tebe sam ljubio!
Tebe nesta… srce mi se para…
Ta sam sebi nesam više mio!
Život mi se u kletvu pretvara…
Tebe nema — srce mi se para.
Nesam znao ljubavi ni zraka.
Al’ Bog reče da zora zarudi:
Svetlost sinu iz crnog oblaka.
»Zlato moje!« — promucaše grudi —
»Sunce jarko, ti mi ljuba budi!
Poljubi me, sunce, zagrli me!«
— A sunce me moje zagrlilo,
I ja sam se zagrlio s njime,
Tu izdahnut’ al’ bi slatko bilo!
A sunce se oko mene svilo.
Ne izdahnut’ — teško j’ izdahnу́će!
Mlađan život — oh, ta sladak mi je!
Za njim čezne srce uzdišuće,
A bez tebe života mi nije. —
Ljubi, zlato, doklen srce bije!…
Tamnim grobom večna ponoć vlada,
U njemu je studeno i nemo!..
Sini, sunce!… Još si cvet i mlada.
Živi, sunce, da se milujemo —
U grobu je studeno i nemo.
Ostavite komentar