Odsviraj mi noćas ciganine stari,
onu tvoju pesmu što leči sve rane.
Odsviraj mi tiho, za novce ne mari.
Duplo plaćam, kada zora svane.
Ti samo počni, ja ću za tobom.
Nek violina jeca, nek plače.
Ti samo počni, lagano, tiho,
a onda kreni sve jače i jače.
Nek čuje ona, gde god bila sada,
tu pesmu tvoju što granica nema.
Nek čuje jecaj violine stare i
tužnog srca što bez nje samo drema.
Ako joj njene reči išta znače,
ona će doći kroz oblake sive.
Ako joj ne znače, imam uspomene,
a kad su lepe, tad beskrajno žive.
Ova tvoja pesma ne može da boli,
ona lek je za sve moje stare rane.
Seća me na dragu dok poljupce broji.
Sviraj, duplo plaćam kada zora svane.
Ostavite komentar