Zar da budem mrtva
usred života i sunca
da upregnem kola ljuta
svetom tumaram ko muka
i tražim oproštaj od svega
što dotakoh i videh okom.
Zar da budem mrtva
usred života i smrti
da zaslužim sramotu
i živim ko utvara
i molim za lepu reč
zar da umrem i
ne znam kako je
biti srećan.
Zar da živim
ko pocepan džak
sa mnom da
brišu pod i
kupe smeće
zar može da me
spasi nada
kad po meni
pada smrt..!?
Seti se noći kad su plakale oči i čekale ljubav o’ da si hteo doći bila bih srećna najsrećnija na svetu ne bih za suze znala tuga bi bežala od mene sreća bi grlila usne […]
Sve dođe i sve prođe i sve se preboli samo nikad ti i tvoja sreća ljubavi moja.Neću nikad moći zaboraviti put ukrade te tuđa nada i tuđa želja ja znam da nije bila tvoja.Gde si […]
Ako me se ne setiš ptice će pevati moje pesme i sve će ljubičice izgubiti miris i živećeš u mraku i nećeš naučiti da voliš , kao što si voleo mene i moje mane.Ako me […]
Copyright © 2013 - 2020. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar