Zašto me ne ljubiš,
mog života raju?
Bez ljubavi časi
što da propadaju?
Zašto noći čarne
u samoći stojiš?
Što grudi nemarne
sa studenju gojiš?
Potamneće lice
i te oči crne;
ohladneće srce,
kad zima nagrne.
Sve tvoje lepote,
miline i slasti,
sve što srce hote,
dostaće propasti.
Pa zato ne gubi
svog proleća dane:
već me grli, ljubi,
dok nas ne sahrane.
Ostavite komentar