Mnogi me je dosad zapitkivō:
Sa čega sam srca obolela?
Sad nek znade moja družba cela:
Rana j’ ljubav, što sam od njih skrivō.
Tebe ljubim, čedo ponošljivo,
Ti si rane srcu mi nanela.
Pa što si se od mene ponela?
Što li gromom biješ srce živo?
Grom je riječ, kojom zboriš, hola,
Da me nećeš nikada ljubiti,
Kô Gromovnik sa svoga prestola.
Verujem ti kao srcu svome;
Veruj i ti — da ću te ljubiti,
Kapi dok je srcu bolanome.
Tebi da pevam — tebi, tiranko! A duh mi mori otrov i gnev; Uvreda tvojih žaoci jetki Potpaljuju mi plemenit spev. Milionima narodi pište, Milion grudi prosipa krv — Milionima pale kućište, Milion ljudi gmiže […]
Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan! Savu, Mlavu i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo I lakoga sna. Natoči mi čašu vina Iz podruma svog; […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar