Lagan korak, oko šeta
iza njega cela četa.
Kud se junak uputio
da l’ je borbu osetio?
U strelce se četa razvi
po njegovoj bojnoj stazi.
Oko seva, srce drhti,
oko puške stežu prsti.
Sva su čula napregnuta
kao panter kad je spreman,
da na žrtvu hitro skoči
da pokaže svoje moći.
Neprijatelj budan bio
i borbu je prihvatio,
al’ da vidiš sada žara
kad se bitka rasplamsala.
Ispred čete junak zbori
nek me borba osokoli,
neka ovde i poginem
samo bitku da dobijem.
Pa povika, hrabrost nosi
ko lav strašni da prkosi,
napred braćo, sokolovi,
hrabri borci, Bog vas stvori!
Za juriše slavnu borbu
da čuvamo mi slobodu,
usred glasa paž užasa,
pogodi ga posred pasa.
Srce stade, al’ glasa svoga dade:
„osvet’te me, braćo večna,
nek vas prati Božja sreća!”
Posle bitke i pobede,
zastave ih crne vode.
Mnoga braća tu ostaše
i crna se suza briše.
Iz oblaka glas se stvori,
mrtav junak progovori.
Nismo mrtvi, braćo mila,
pobeda nas oživela,
dala slavu i slobodu
živećemo i u grobu.
Ostavite komentar