Još iz daleka dolazeći tamo
oseti se miris, jedinstven je, znamo.
To je miris cveća i gorućih sveća,
cveće je doneto da ulepša stoga,
a sveće se pale da pozovu Boga.
Sva blještavost i lepota sveta,
dragim meštanima nimalo ne smeta.
Zimzeleno drvo ukras ovog sveta,
ulepšava groblje i u sreći cveta.
Mirisi su divni ko i samo mesto,
zato su voljeni, posećeni često.
Gde bi i išli kad se vreme sprema
od ovoga, stvarno, lepšeg mesta nema.
Sadilo se cveće, zumbuli i lale
iz razloga toga da bi miris dale,
mirisi su bujni, vesele i mame
pokazuju sreću nove zore plave.
Sve je vrlo tiho i cvrkuću tići,
vrlo brzo i ja ću ovamo stići.
Mirisi nas zovu, lepotom privlače,
da dođemo ovde, nema želje jače.
Ovo mesto divno, zelenilo krasi
dok šetamo lejom mirišu uzdasi.
Sve na svome mestu, puno reda ima
sve je kako valja, svima sunce sija.
Nema gužve gradske ni seoske muke,
sve mirom miriše i mirisom diše.
Želja leti tamo i gledamo nemo,
za mirisom ovim svi redom čeznemo.
Dok vetar šapuće sa mirisom zbori,
i potočić mali kraj groblja žubori.
Sveštenici smerni, stazom sprovod ide,
mirisi uz pesmu izdaleka vide.
Umiruju dušu, dozivaju svece,
pesma je lagana ko rano proleće.
Sve je jako smerno i sve tako biva
dok zemljica blaga kovčežić pokriva.
Mesta se ne broje, ne pita se ko je,
komšija nam dragi, mirisi su blagi.
Jedan kraj drugoga i unuk i deda,
vere razne bdiju, a bitke ne biju.
Junak i protivnik tu se često nađu,
ali ipak nikad ne počinju svađu.
Oznake su razne, a mirisi isti,
svako ovo mesto svetlije zamisli.
Ova gnezda divna, slavom ovenčana,
gledajući nebo srca su birana.
Po slavnome mestu brežuljci se vide,
od humke do humke blažen miris ide.
Iznad svake humke bistar mermer zrači,
na njemu su jasno ispisani znaci.
Slika u okviru i znak svake vere
niko ovu ljagu ne može da spere.
Tako miris širom lahori i huči,
ne čuju se drugi nebeski jauci.
Ostavite komentar