Povedoh je do reke
misleći da je devojka,
al bila je udata
i imala je muža.
Bilo je to u noći Svetoga Jaga,
i skoro kao po dogovoru.
fenjeri su se gasili,
svetlaci su počeli da svetle.
Iza poslednjih gradskih kuća
dotakoh njene grudi snene
i one se rascvetaše
kao zumbul grane nežne.
Slušao sam šuštanje
njene uštirkane suknje,
kao kada komad svile
deset oštrih kama seče.
Krošnje drveća bez sjaja
postale su veće.
Vidik pasa lajao je
i daljini iznad reke.
I prodjosmo pokraj kupina,
trnja i trske zelene.
Ispod njene pundje na tlu
napravih udubljenje.
Ja odvezah svoju mašnu…
Ona skide vel sa sebe…
Ja opasač sa revolverom…
Ona jeleke svilene…
Niti smilje nit puževi
nemaju tako lepu kožu
ni kristali mesečevi
takvim sjajem ne trepera…
Noge njene bežahu mi
kao ribe uplašene,
dopola još uvek hladne
a otpola sasvim vrele.
Jezdio sam te noći cele
najlepšom od svih putanja.
Jezdio te noći cele,
na ždrebici sedefastoj
bez dizgina i opreme.
Ja ne mogu ponoviti
stvari koje ona reče,
da budem obazriv nalaži mi
i pamet i poštenje.
Prljavu od poljubaca
i od peska odvedoh je s reke.
A na vetar
ljiljani su potezali sablje bele.
Kao pravi Ciganin
vladao sam se celo veče.
na kraju sam joj poklonio
košaru od svile meke.
Ali nisam se u nju zaljubio
jer bila je udata
a reče da je devojka
kad je povedoh do reke.
http://www.youtube.com/watch?v=va1EXX68PqY
Ostavite komentar