Na raskršću me šibnu snažno,
lepota, susreta ogledala naših.
Klasična arhitektura vekova silnih.
Rukopis tog bogovečnog okteta.
Povukoh se pred plemenitim,
belim svodovima spokojstva.
U daru molitve duhovnika ostah,
pripijen u slasti nedoglednog etra.
Kleknuh, diveći se bezrečno,
pesmi krotkoj, duše prediva.
Putnik sam, prolaznik stvarni,
senama večne prošlosti odeven.
Ostavite komentar