Bajka može da se rodi
kad god srce jako želi,
kad god dečjoj duši godi
kad se s maštom sprijatelji,
da se seli u kraj neki
gde je toplo, tiho gde je,
zbog dečaka koga voliš,
devojčice što se smeje,
kad sneg veje, kad se ledi,
a ti imaš prijatelje,
pa putuješ, pa putuješ
i sa njima snove sanjaš,
zemlju svoju volim, voliš,
makar bila i najmanja
jer ta zemlja samo raste
onda kad je ljudi vole,
viđena iz dečje mašte,
iz ljubavi neke rane,
seje bajke srebrnaste,
sipa snove zlatotkane.
Život, da život bude ljubav samo, da ljudi budu zdravi kao šume, kao paprat bujna da se raskrupnjamo, da čovek ljubav kao hleb razume i da nas bude u semenju buni, sve više takvih sa […]
Na svetu zemlja jedna postoji, puna je svakoga blaga, i sve što ima — podeli svima u tome joj je snaga. Hoćeš li kuće, i kuća ima, samo uzmi i gradi, mostove hoćeš, pozovi ljude, […]
Traži se, po svaku cenu se mora naći jedna izgubljena ljubav koja je stečena u mlade dane koju su odvezle daleke lađe a uspomena je toliko draga da za njom bol podmukli tišti i suza […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar