Čarobna vrata

Na svetu zemlja jedna postoji,
puna je svakoga blaga,
i sve što ima — podeli svima
u tome joj je snaga.

Hoćeš li kuće, i kuća ima,
samo uzmi i gradi,
mostove hoćeš, pozovi ljude,
džinovski most sagradi.

Hoćeš li pesme, u njoj se ore,
pevaju milioni,
svako te tamo na rad zove,
a niko te ne goni.

Hoćeš li možda prugu da gradiš
i da sečeš tunele?
Hoćeš da pretvoriš reke plave
u izvor svetlosti bele?

Da li bi hteo najlepšeg ploda?
Dođi, tu svega ima.
Tražiš li druga, zemlja ta čudna
druga će naći svima.

Hoćeš li možda iz ljubopitstva
da putuješ put zvezda?
Dođi, ona će da ti svije
sred plavih oblaka gnezda.

Nemaš li majke, a želiš nežnost,
uđi na ova vrata.
Otac ti pao… Dođi da nađeš
oca, seju i brata.

Sa nevericom slušaš, druže,
i misliš to je šala,
i ključ od čarobne zemlje tražiš,
ja bih ti rado dala,

ali ti moraš svojom rukom
vrata da otvoriš ova;
pokušaj samo, nije teško,
nauči prvo slova.

A kad naučiš i da pišeš,
ključ već imaš od zlata.
Tad uzmi knjigu. Videćeš kako
čarobna otvaraš vrata.