Blagoslov

Dragan Vekecki

Svako veče pomolim se za te,
A, onda i za nas dvoje,
Potom molim i za sve koji pate,
I za one bez ljubavi svoje…

Onda kažem hvala Onom Gore,
Na tako mi ispunjenom danu,
Vatre plama u grudima mi gore,
Mesec pruža tebe mi u sanu…

Dolaziš mi u belom moj blagoslove,
Plava kosa i oči od mora,
Tebe ljudi nadimkom baš slove,
Lepotom lepšom i od svih Svetih gora…

Samo Bogorodica ima takve ruke,
Nežne, krhke, a svetlom što sjaje,
E,kako su slatke moje muke,
Kad mi ona da ih ljubim daje…

Žubore ti reči potokom od srebra,
Bosonoga devo duše moje,
Kada staviš glavu mi na rebra,
I naslutim ženstvenosti tvoje…

Nebesa mi, kako samo zračiš,
Toplija od zvezde si svake,
Nisi svesna koliko mi značiš,
Osećaje budiš mi prejake.

Jutro dodje i pre nego što treba,
Odvodeći je svojemu domu,
Prekrstim se uz so i malo hleba,
Biće ,daće Bog, u domu mi momu…!

A, taj dom nije samo od kamena,
Vrtovi su to iz svetog raja,
Tu stanuju druga vremena,
U ljubavi beskonačnog sjaja…

Dragan Vekecki

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*