Verovati ljudima velika je
greška,
Izdali su Boga, zašto ne bi i čoveka.
Lica ozbiljan izraz,
a duboko iz njih sotona se
smeška.
Sebičnost i podlost;
Zavist i pohlepa;
Teška duševna gordost;
Lažna ljubav slepa.
Oko ljudi zla, negativna aura,
Međ’ pojasom pištolj,
a u džepu čaura.
Šta li je ovaj svet postao,
Od ljubavi do mržnje.
Gde su nestale prave stvari?
Devojke željne pažnje;
a ne mladih putevi krvavi.
Uspeo sam jer normalan sam ostao.
Ne idi preko ograde,
S druge strane zakona;
Svi bi para da se dograbe,
Poštovanja i do poda naklona.
Sve to beše lepo, al’ je cena skupa,
Mladom čoveku srce prestane da lupa.
Život nema cenu, šta god bilo;
Živi brzo umri mlad,
Majku baci u večiti jad.
Rešenje postoji šta god se zbilo.
Sve ono lepo kratko traje,
Srećan je onaj koji drugima daje.
Ostavite komentar