Umivao se jedan dečak
svakoga dana bez prestanka,
pa su mu uši rasle, porasle,
pa mu je koža postala tanka.
– Da li mi verujete?
Majka je stalno vikala „dosta“
al’ on je hteo, on je hteo…
Umivao se svakog dana
pa se odjednom razboleo.
– Da li mi verujete?
Došao jedan lekar strog
pa kaze:
– Tako mi prsluka mog,
voda je kriva,
– zabranjujem mu da se umiva
– Da li mi verujete?
Dok neko pije – ja pijuckam. Dok neko grize – ja samo grickam. Dok neko glođe – ja samo glockam. Dok neko bode – ja samo bockam. Dok neko peva – ja pevuckam. Dok neko […]
Zamislite, deco, jedno veliko more, i u tom moru jednu veliku lađu, i na lađi okrugle prozore, i na jednom prozoru — princezu Nađu. Zamislite sad, deco, to isto more, i u tom moru istu […]
Imao sam, deco, pola stola, na pola stola — pola vola i pola dinara. To je bilo juče, u pola osam, na pola puta između Severnog i Južnog pola, dakle, na polutaru. Pojedem ono pola […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar