Budim se! Jutro u tuđini
Kroz prozor sunce, lagano, promiče
U izbegličkoj sobi snivam
Malenu kućicu na bregu
I jednu reku što i dalje teče
Po jedna ljubav osta da čeka
Po jedno srce osta da spava
Dve ruke male, nežne
I dva oka čežnjiva daleka
A sad ih prekriva lišće i trava
Tamo gde je dom, mene misli vode
Gde su zaspale njive, livade i gore
I tako, samo, ja negde slutim
Da samo senke po poljima hode
U beskrajnom miru plavetne zore
Ja snivam daleke brežuljke bajne
I kako me bude orlanske zore
Moje srce žudi dalekome kraju
Gde bistri potoci večno žubore
I cvetaju trešnje zavičajne
Pomislih na jezero smaragdne boje
U te daljine, moj vidik se gubi
Iza onih brda zavičaj svoj slutim
Tamo je moj dom, tamo želi srce moje
Gde poljane cvatu i sunce goru ljubi
Ostavite komentar