Ko je sin mora
Ja sam sin mora, reče rak, kratak i kao lakat krakat. Talas ga tresnu u taj čas: ti si sin raka, spusti glas! Ja sam sin mora, reče puž, tanak i prazan kao čanak. Talas […]
Ja sam sin mora, reče rak, kratak i kao lakat krakat. Talas ga tresnu u taj čas: ti si sin raka, spusti glas! Ja sam sin mora, reče puž, tanak i prazan kao čanak. Talas […]
Na kraju neba, na kraju mora, na kraju puta? Šta je na kraju deca bi htela da znaju? Zato jedu, zato spavaju, Zato rastu brže od kaputa. Šta je na kraju srede? Četvrtak. A šta […]
Kad je bio mrak, kad je bio mrak, pojurila mačka miša čak, čak, čak. Pojurila mačka miša čak, čak, čak, a da l’ ga je progutala, to ni ona nije znala – jer je bio […]
Jednom tati u životu beše glavna stvar da mu sinčić pošto-poto bude muzičar zasviraće lepo da ga čuje svet kupiće mu trubu ili klarinet Kaži mi kaži reče tata sinu da li voliš trubu ili […]
Kad sedam veselih dečaka ugazi u sedam prolećnih bara – izađe sedam pijanih čizmara. Kad sedam pijanih čizmara prošeta kroz sedam pekara – izađe sedam belih mlinara. Kad sedam belih mlinara uđe kod sedam poslastičara […]
U nevaspitano vreme, u proleće kada zazvoni sunce u vrbi, svi misle: hoće, odoleće! — a svi se češu gde ih svrbi. Kao kapisle pupoljci prašte! Bube radosne što će se roditi. Dogodilo se plavo, […]
Imao sam, deco, pola stola, na pola stola — pola vola i pola dinara. To je bilo juče, u pola osam, na pola puta između Severnog i Južnog pola, dakle, na polutaru. Pojedem ono pola […]
Živela jedna gospođa Klara, čudna i stara, vrlo stara… I nije imala ni mamu, ni tetu, nikoga, nikog svog na svetu. Gospođa Klara je šest mačaka čuvala na jastucima od žute svile. Mašne im je […]
Najbolja mama na svetu? Moja mama! Najbolja mama na svetu? Moja mama! Odakle nam oči? Rodila ih majka! Odakle nam uši? Rodila ih majka! Odakle nam ruke? Rodila ih majka! Sve na svetu rodila je […]
Maloj deci je dosadno. Protiv dečije dosade izmišljaju se igračke. Jedne igračke su makaze. Makazama se mogu seći: knjige, haljine i prsti. Druga igračka je čekić. Čekicem se mogu kucati: ekseri, zidovi i takođe prsti. […]
Sedim pod kišobranom. Kiša pada. Mislim: kako je lepo imati kišobran baš tada kad kiša pada. Duško Radović 35
Nasred jednog čudnog rama Ukaza se slika nama: Kroz kišu što pada,pada, Leti ptica ponad grada. Al kroz trenut:nema više Ni te ptice,ni te kiše. Iz istog rama sada: Sija sunce iznad grada. (Još da […]
Sve je pošlo naopačke za vrapce i mačke, kad je jesen okačila svoje žute značke, kad je vetar zapevao novembarske tačke… Pažnja! Pažnja! Velika jesenja kupoprodaja! Prodajemo suncobrane – kupujemo kišobrane! Prodajemo staro lišće – […]
Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta. Ja joj rekoh: “Dobar večer, Cveto, s dopuštenjem – malo bih prošet’o…“ […]
Kao pčela što u stalnom letu nešto traži u šarenom cvetu, šetao sam po dalekom svetu i tražio dlaku u jajetu! Pored mora, gde maslina drema nađem jaje, ali dlake nema! Gde je dlaka? Pojeo […]
Bio jednom jedan lav… Kakav lav? Strašan lav, narogušen i ljut sav! Strašno, strašno! Išao je na tri noge, gledao je na tri oka, slušao je na tri uva… Strašno, strašno! Ne pitajte šta je […]
Dok neko pije – ja pijuckam. Dok neko grize – ja samo grickam. Dok neko glođe – ja samo glockam. Dok neko bode – ja samo bockam. Dok neko peva – ja pevuckam. Dok neko […]
Čim se nešto malo, malo rodi, na kamenu, grani ili vodi, prvi dan mu uz ljuljašku tepa: Budi lepo kao što je lepa… …Svaka buba od hiljadu buba, svaka ptica od hiljadu ptica, svaka riba […]
Jedan se stideo da pita gde je klozet. I šta je bilo? Ništa. Upiškio se u gaće. Jedan se stideo da kaže gde ga boli. I šta je bilo? NIšta. Nisu ga izlečili. Jedan se […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP