Kad ja odem na Kalemegdan,
gde se srce naviče;
da ja vidim reku Savu
i moćni Dunav što protiče.
Da ja vidim sve te silne,
sve te silne brodove
i da vidim male barke,
male barke što plove.
Da ja vidim kulu Gardoš,
kulu Gardoš visoku
i da vidim stari Zemun,
Trg i pjacu široku.
Tamo živi moja draga,
moja draga ljubljena.
Da li kejom šeta sama,
ili me je lagala?
Dolinom reke zavlada mir, uzdisaji plivaju u duboki vir. Ubojna tuga i tišina se obre, širom polјane sve tiho mre. I reka ova što večno teče, ide u svoje neizbežno veče; i talas onaj koji […]
O divni dani mladosti moje! Sada ste mi samo sećanje drago, na slatki dom i detinjstvo svoje; Orlane ostade jedino mi blago. Seoski vrtovi, ognjište staro na kome sam snio najdivnije snove; izmišlјao igre, bežao […]
Sunce je obasjalo i nebo je plavetno svetlo. Pođoh drumom gde, nekad, beše dom moj. Još od reke primetio sam da je prozor zatvoren. Gledao sam u prozor, a znam da me niko ne čeka. […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar