Dugo sam tvojom lepotom ispijena
Učila sebe kako da se smirim,
Od rebra tvoga ja sam stvorena,
Kako da te ne volim, da se divim?
Da sam ti sestra bilo bi ugodno,
Ali voljom drevne sudbine sinje,
Pred tobom stojim lukavo, pohotno
U liku tvoje najslađe robinje.
No kad se smrznem sva ponizna tako,
Na grudima tvojim kao sneg bela,
Tad mudro radujući se udara jako
Tvoje srce – moja otadžbina cela!
Prevod: Anđelko Zablaćanski
Večernji sati nad stolom minu Neopozivo – bela stranica Mimoza miriše na Nicu i na vrućinu Kroz mesečinu leti ogromna ptica Čvrsto sam kosu noćas splela Kao da će mi trebati kosa Kroz prozor, bez […]
Kao što jecavi vetar kroz noć žuri, tako moja želja tebi hrli, tako se moja čežnja za tobom budi. O, ti zbog koje bolujem, šta znaš ti o meni? Polako gasnu ova kasna svetla, dolaze […]
Ima nešto u tom što me nećeš, ostavljaš mi vremena za druge. Vidim kako veselo oblećeš kao leptir oko moje tuge. Ima nešto u tom što me nećeš, nešto čemu ni sama ne znaš ime. […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar