Večernji sati nad stolom minu
Neopozivo – bela stranica
Mimoza miriše na Nicu i na vrućinu
Kroz mesečinu leti ogromna ptica
Čvrsto sam kosu noćas splela
Kao da će mi trebati kosa
Kroz prozor, bez tuge, dugo gledam
Na more puno talasa ko otkosa
Koliko snage imaju oni
Što čak ni književnost ne mole!
Ne podižu se kapci umorni
Čak ni kad čujem da me zove.
Dugo sam tvojom lepotom ispijena Učila sebe kako da se smirim, Od rebra tvoga ja sam stvorena, Kako da te ne volim, da se divim? Da sam ti sestra bilo bi ugodno, Ali voljom drevne […]
Razigrani konjići poletni Po aleji, griva dugi vali… Ja te volim, grade zagonetni: Zavoleh te u prvoj pečali. Čudno pamtim: duša kao rana Zapečena, u bunilu sniva. .. Ko igračka sad sam razigrana, Ko papagaj, […]
Govorim sad reči koje tami streme I samo se jednom rađaju u duši. Pčela oko bele zuji hrizanteme. Jastučić starinski za miris me guši. U sobi, čiji prozori su uski Još prebiva ljubav i starine […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar